Svako od nas živi na slikama iz detinjstva.
Bukvalno.
Od prvih neartkulisanih vizuelizacija, preko prvih razumljivih slika do prvih zapamćenih kompozicija - počinje nadgradnja fotografskog pamćenja i estetskog ukusa.
U hiper produkciji slika, mas-medisjkom prostoru koji gotovo da nema više slova, deca odrastaju (pre)zasićena svetlucavim šarenilom i sve se stapa u jedno, tako da kada se i oči zatvore, nema mraka koji vodi u maštu nego kao da ostaje samo iscrpljenost hotimičnom i nehotimičnom vizuelnom pažnjom.
Zato je važnije nego ikad da roditelji preuzmu odgovornost za slike i uspomene svoje dece.
A knjige su tu najvažnija od svih važnih stvari.
Jer ko zna šta sve lepo može da se izrodi iz tih knjiga?
Ovim postom započinjem jednu temu o kojoj ću s vremena na vreme pisati da podsetim i dam ideju kako stare slike mogu (ili moraju?!) oplemeniti i savremena detinjstva.
Kao što je to slučaj sa knjigama koje je ilustrovala MARIJA PASKVAL
Ako vam i nije poznato njeno ime, njene ilustracije sigurno jesu...
Da li se sad sećate gde ste viđali ove ilustracije?
Evo još male pomoći...
Da, bilo je tih 80tih dosta knjiga i izdanja divnih priča sa još lepšim slikama, i sve to uglavnom sa tvrdim koricama, do zadnjeg centimetra hartije lepo grafički rešeno i popunjeno.
To su bila vremena kada su dečije knjige štampane s namerom da se mnogo puta pročitaju od početka do kraja i ostave u nasleđe...
Kada sam ja tih 80tih bila mala, imala sam par knjiga iz edicije BUBA MARA. I mada nisam imala svoj ŽUTI ni PLAVI komplet bajki, s vremena na vreme sam ih pozajmljivala od drugarica.
Ali imala sam svoju Džejn Ejr buntovnicu bezbroj puta pročitanu i da, hm, pa nisu samo slike važne za odrastanje, važan je i tekst :)
Zato sam nedeljama pratila na Limundu i Kupindu komplete i pojedinačne knjige sa ilustracijama ove neverovatno talentovane žene.
Aktivirala sam opciju PODSETNIK koja mi je omogućila da sa minimalno vremena potrošenog na pretragu budem u toku sa svim ponudama na nekoliko ključnih reči kao što su "bajke u slici" i"Marija Paskval"
Možete se uveriti da knjige i nisu tako jeftine. Kvalitet i raritet se plaća...
E zato je Limundo jedna divna stvar gde može da vam se desi ovako nešto:
Bilo je to uzbudljivo licitiranje do poslednje sekunde i posrećilo mi se :))))))))))))))
Knjige su stigle, upitanju je drugo izdanje iz 1984 godine, štampano na ćirilici, odlično očuvane s obzirom na godine.
Mada komplet nije potpun, moja sreća što će moje dete odrastati uz ovako nešto vredno jeste potpuna.
Najlepše sa ovim malim knjigama je što u detaljima prati doba u kojem je priča pisana. O ovim slikama može dosta da se govori sa detetom pred spavanje :)
Ako ste pažljivi posmatrač, videćete da odeća aritokratije ima bar nekoliko odlika nacije iz koje potiče, što o samoj ilustratorki govori da je bila vrlo obrazovana i pažljivo spremala svaki crtež..
...iako su linije njenih crteža nekako mekane, vazdušaste i deluju lako.
Kada se bliži kraj priče koju je oslikala Marija Paskval - ilustracije su sve lepše i lepše!
A kad dođe ono happy end, "živeli su srećno do kraja života" tada ilustracije pokazuju prelepe, skladne parove.
Bukvalno.
Od prvih neartkulisanih vizuelizacija, preko prvih razumljivih slika do prvih zapamćenih kompozicija - počinje nadgradnja fotografskog pamćenja i estetskog ukusa.
U hiper produkciji slika, mas-medisjkom prostoru koji gotovo da nema više slova, deca odrastaju (pre)zasićena svetlucavim šarenilom i sve se stapa u jedno, tako da kada se i oči zatvore, nema mraka koji vodi u maštu nego kao da ostaje samo iscrpljenost hotimičnom i nehotimičnom vizuelnom pažnjom.
Zato je važnije nego ikad da roditelji preuzmu odgovornost za slike i uspomene svoje dece.
A knjige su tu najvažnija od svih važnih stvari.
Jer ko zna šta sve lepo može da se izrodi iz tih knjiga?
Ovim postom započinjem jednu temu o kojoj ću s vremena na vreme pisati da podsetim i dam ideju kako stare slike mogu (ili moraju?!) oplemeniti i savremena detinjstva.
Kao što je to slučaj sa knjigama koje je ilustrovala MARIJA PASKVAL
jedna od retkih fotografija Marije Paskval
Da li se sad sećate gde ste viđali ove ilustracije?
Evo još male pomoći...
Setili ste se sigurno da ste imali "Bajke u slici" ili Grimove, Andersenove ilustrovane bajke ili biblioteku "Bubamara" ili biblioteku "Ljiljan" gde su svetski klasici poput Tolstoja, Šekspira, Dikensa prepričani i prilagođeni za decu uz predivne i skladne ilustracije tada vrlo omiljene Marije Paskval.
To su bila vremena kada su dečije knjige štampane s namerom da se mnogo puta pročitaju od početka do kraja i ostave u nasleđe...
Kada sam ja tih 80tih bila mala, imala sam par knjiga iz edicije BUBA MARA. I mada nisam imala svoj ŽUTI ni PLAVI komplet bajki, s vremena na vreme sam ih pozajmljivala od drugarica.
Ali imala sam svoju Džejn Ejr buntovnicu bezbroj puta pročitanu i da, hm, pa nisu samo slike važne za odrastanje, važan je i tekst :)
Zato sam nedeljama pratila na Limundu i Kupindu komplete i pojedinačne knjige sa ilustracijama ove neverovatno talentovane žene.
Aktivirala sam opciju PODSETNIK koja mi je omogućila da sa minimalno vremena potrošenog na pretragu budem u toku sa svim ponudama na nekoliko ključnih reči kao što su "bajke u slici" i"Marija Paskval"
Možete se uveriti da knjige i nisu tako jeftine. Kvalitet i raritet se plaća...
E zato je Limundo jedna divna stvar gde može da vam se desi ovako nešto:
Bilo je to uzbudljivo licitiranje do poslednje sekunde i posrećilo mi se :))))))))))))))
Knjige su stigle, upitanju je drugo izdanje iz 1984 godine, štampano na ćirilici, odlično očuvane s obzirom na godine.
Mada komplet nije potpun, moja sreća što će moje dete odrastati uz ovako nešto vredno jeste potpuna.
Najlepše sa ovim malim knjigama je što u detaljima prati doba u kojem je priča pisana. O ovim slikama može dosta da se govori sa detetom pred spavanje :)
Ako ste pažljivi posmatrač, videćete da odeća aritokratije ima bar nekoliko odlika nacije iz koje potiče, što o samoj ilustratorki govori da je bila vrlo obrazovana i pažljivo spremala svaki crtež..
...iako su linije njenih crteža nekako mekane, vazdušaste i deluju lako.
Kada se bliži kraj priče koju je oslikala Marija Paskval - ilustracije su sve lepše i lepše!
A kad dođe ono happy end, "živeli su srećno do kraja života" tada ilustracije pokazuju prelepe, skladne parove.
Toliko detalja ali nekako neopterećujuće za oko, svedeno ali ne minimalistički, romantično ali ne naivno, baš onako kako treba da bude - savršeno do kraja života.
Do sledećeg posta, sastavite nekoliko lepih slika dečijih uspomena,
Svetlana B.
Нема коментара:
Постави коментар