Nekada daaaavno, dok je svet bujao od mirisa, ukusa i boja, slikari su imali nepresušne teme.
Čini se kako danas inspiracija ni za šta ne dolazi tako lako.
A naročito ne ako se želi predstaviti nešto Dobro i/ili Lepo.
O tome da li Umetnik današnjice vodi računa kakvu poruku ostavlja Čovečanstvu i Posmatraču, mogli bi malo porazmisliti.
No, možda i ne bi imali šta tu dugo da pričamo.
Osim što se o ukusima ne vredi raspravljati, nema smisla ni porediti epohe koje se ne graniče.
Ali ipak.. Neke teme su iste i u različitim epohama, kao što je to slučaj sa
mrtvom prirodom.
Ovaj slikarski motiv, koji je opstajao kroz vekove, po svoj prilici vodi poreklo iz drevnog sveta, Grčke i Rima. To su bile civilizacije kojima je život i slavljenje života bilo u srži postojanja pa su i motivi mrtve prirode bili sveži, živahni. Motivi blagostanja češće su bili slikani fresko tehnikom u zanatskim radnjama, za razliku od mozaika koji su bili rasprostranjeniji među aristokratijom.
Slika iz Pompeje
Voće izgleda tako sveže, predivno, kao da je maločas ubrano! Dakle, neke vrste voćki se nisu promenile do današnjeg dana!
Da, dobro ste primetili da je na slici iz Pompeje, staroj skoro 2000 godina duboka staklena posuda za voće... Evo još jedna, poznatija slika staklene posude:
Slika iz vile Boskoralije, Pompeji
Istražujući drevne slike, možemo videti više od onoga što nam je pred očima, te je tako za mene bilo pravo malo revolucionarno otkriće da saznam da je i drevni svet imao staklo!
(Da li smo mi išta sem plastike i najlona izumeli u Novom svetu?!)
Nakon Srednjeg veka, mrtva priroda kao motiv, ovog puta na slikarskim platnima se uvodi ponovo u doba renesanse da bi u baroku doživela svoj puni zamah.
Najzaslužniji za procvat ovog motiva kao i za najveće domete umetničke vrednosti ovog žanra je zaslužna flamanska porodica Brojgel, čije čak tri generacije se bave slikarstvom i to izuzetno uspešno.
Abraham Brojgel, druga polovina XVII veka
Kod Brojgela je voće svetlo, realistično i sa većom preciznošću može se videti kakve su vrste voća postojale u tom dobu.
Osim voća i povrća, široko rasprostranjen motiv mrtve prirode je i cveće.
Jan Brojgel II, pre 1630
Postoji još mnoštvo drugih motiva i kompozicija sa sklupturama, portretima, kuhinjskim posuđem, keramikom, muzičkim instrumentima, viteškim oklopima, nakitom, knjigama..
Abraham Brojgel, oko 1660 godine
Ipak se najčešće dešava da na jednoj kompoziciji ima više različitih "spojivih" i "ne spojivih" predmeta. Tu počinje alegorija, koja se od baroka razvijala mada je upravo u baroku dobila svoje puno značenje i visoke domete.
Ako ste se odmah zapitali šta će vatreno oružje na ovoj slici, onda ste na tragu alegorije. Što više posmatrate položaj svih detalja i promišljate simboliku svakog od njih, kad uočite šta je iznad, šta je ispod tada ćete naići na više poruka i pouka nego što vam se na prvi pogled učinilo!
Kada jednom uronite u dubine alegorije i simbolzma, došli ste na tlo alhemije. Prema
ovom izvoru, na slici dole može se zaključiti o ličnom seksualnom opredeljenju italijanskog slikara Karavađa...
Karavađo, XVI vek
Pojedine kompozicije su vrlo složene i treba im posvetiti vreme. Kako iz slika učimo, tako o njima treba da učimo da bi postigli što je moguće bliže razumevanje sveta koji se prostire od platna na stranu suprotno od nas.
Karlo Manieri, slika "Prunkstillleben" oko 1700.god
Ako bi slike posmatrali kao prozor u naše želje ili neki način da kroz fizičku predstavu privučemo ono što želimo, sanjamo i volimo, onda bi svako od nas imao viđenje svoje kompozicije slike.
Nikolai Šurigin, hiper realizam mrtva priroda
Jedno je sigurno, slike sa slatkim mirisom lako nam oplemene dušu i podsete na život u svojoj esenciji. Treba ih imati što više :)
Rafael Romero Baros
Iako je možda
naivno očekivati da će nam nešto doći samo zato što je predstava toga vizualizovana, niko nam ne brani da sanjamo.
Ovde na Kupindu možete pronaći
slike sa mirisom za svačiji džep.
Do sledećeg posta, sastavite par slika lepih, mirisnih uspomena :)
Svetlana B.
